„’Nepristrasnost’, ’objektivni pogled’, ako ne već sasvim naivan izraz površne nadležnosti, postali su laži“ – piše Valter Benjamin. Tako ni theoria očigledno više nikada neće biti mirno posmatranje izdaleka, nego će uvek podrazumevati učestvovanje u odnosima moći ovde i sada. Priroda kapitalizma je takva da nam se sistem nameće kao agresivna vidljivost, ali upravo stoga treba pitati šta ostaje neprimećeno, naturalizovano i depolitizovano. Za razliku od zajednica neposredne dominacije, u društvu kapitalističkog načina proizvodnje upravo apstraktne prinude imaju prevlast, a ta činjenica zahteva rad mišljenja. Otpor naprosto nije moguć bez kritičkog oka. „Klasa“, „zakon tendencije pada profitne stope“ ili „višak vrednosti“ se vrlo retko ili nikada ne pojavljuju u neposrednom iskustvu – reč je o pojmovima koji mogu da služe kao korisne ratne mašine. U takvoj situaciji i mržnju prema teoriji treba razumeti kao ideološki efekat koji treba odbaciti.
Ukoliko se praksa shvata kao puka primena teorijskih uvida, jasno je da je nešto već odavno promašeno. Vreme supremacije teorije, teorijske avangarde ili intelektualnog vođstva je prošlo. Međutim, što se tiče antiteorijske pozicije, tu bi trebalo ponoviti Adornovo pitanje: da li čisto neposredan otpor može da bude ekifasan u društvu realnih apstrakcija, tj. u društvu najveće posredovanosti? Pseudomilitantni žargon zapravo potcenjuje snagu kapitalizma i ne može čak ni da dodirne vladajuće odnose. Opsesivna lamentacija na temu „naši teoretičari su elitisti i nemaju veze sa praksom“ jeste simptom koji samo pokazuje koliko je optužitelj lišen moći i prakse.
Autori i autorke: Milan Rakita, Vladimir Gvozden, Primož Krašovec, Saša Hrnjez, Aleksandar Stojanović, Đorđe Hristov, Vuk Vuković, Alpar Lošonc, Ivan Radenković, Ankica Čakardić, Mislav Žitko, Leonardo Kovačević, Aleksandar Matković, Igor Cvejić, Mark Lošonc i Maja Solar.
Intervjui: Iva Marčetić, Stipe Ćurković
Prevodi: Michael Heinrich, Darko Suvin, Manifest inicijative za demokratski socijalizam