Rosa Luxemburg Stiftung nosi ime velikanke dvadesetog veka, istaknute predstavnice evropskog socijalističkog pokreta i odlučne borkinje protiv Prvog svetskog rata, Roze Luksemburg (1871-1919). Zajedno sa Karlom Libknehtom (Karl Liebknecht), ona je bila najznačajnija predstavnica antimilitarističke i internacionalističke struje nemačkog radničkog pokreta. Iz svoje strastvene kritike kapitalizma crpla je snagu za radikalne akcije.
Roza Luksemburg je pripadala diskriminisanim, često proganjanim manjinama celog svog života: bila je Jevrejka koja nije mogla da izmakne anti-semitizmu iako se nije zanimala za religiju; kao Poljakinja, bila je podređena i nemačkoj i ruskoj vlasti. Ipak, svojom nesalomivom voljom je uspela da odredi pravac svog života uprkos skučenim konvencijama toga vremena.
Roza Luksemburg je doktorirala onda kada je mali broj žena imao pristup obrazovanju. Bila je jedna od retkih aktivnih žena u politici u vreme kada je diskriminacija žena u javnom životu, ali i u levim partijama bila široko rasprostranjena. Roza Luksemburg nije živela život kao nečija supruga, čime je prkosila ondašnjim moralnim normama.
Bila je izgnanica. Premda je posedovala nemačko državljanstvo, u očima političkih protivnika zauvek je ostala Poljakinja. Stajala je na radikalno levim pozicijama što je bio kriminalan čin kažnjiv smrću u njenoj okupiranoj domovini Poljskoj, i razlog konstantnog progona u njenoj novoj domovini, Nemačkoj.
Roza Luksemburg je umrla mučeničkom smrću tokom Nemačke revolucije. Uniformisane ubice, isti oni ljudi koji će kasnije otvoreno podržati predaju vlasti Nacistima, tukli su je do smrti 15. januara 1919. godine. Sudbina Roze Luksemburg je neodvojivo povezana sa razvojem radničkog pokreta, sukobima između različitih tendencija i njihovim konačnim razilaženjem. Bila je članica Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD). Kada je 1915. godine SPD podržao učešće Nemačke u Prvom svetskom ratu, sa Karlom Libknehtom je osnovala anti-ratnu Spartakus ligu, koja će kasnije postati Komunistička partija Nemačke (KPD). Boljševičku revoluciju je dočekala sa velikim nadama, ali je kao revolucionarni demokrata ostala kritična i oprezna: sagledavajući razvoj događaja iz dugoročne perspektive, vrlo rano je počela da kritikuje boljševičke rigidne politike.
Ništa u vezi sa Rozom Luksemburg ne ostavlja prostor za ravnodušnost. Živela je svoja uverenja glasno i bez kompromisa. Svojom ljudskom toplinom i opojnim temperamentom zadobijala je mnoge ljude, koji su je prihvatali bez predrasuda, a oni koji je nisu smatrali ravnom sebi, prezali su od nje.
Njena nepomirljiva borba protiv rata i kapitalizma i njeno radikalno insistiranje na povezivanju političke slobode sa socijalnom jednakošću nije izgubilo ni trunku važnosti danas.
Rosa Luxemburg Stiftung se obavezuje ovoj demokratskoj socijalistkinji.
Važna dela Roze Luksemburg (Rosa Luxemburg):
Opportunism and the Art of the Possible (1898)
The Militia and Militarism (1899)
Social Democracy and Parliamentarism (1904)
Organizational Questions of the Russian Social Democracy (1904)
The Mass Strike, the Political Party and the Trade Unions (1906)
The Accumulation of Capital (1913)
The Russian Revolution (written 1918 / published 1922)
Jörn Schütrumpf: Rosa Luxemburg or: The Price of Freedom, Berlin 2008.
Na srpskohrvatskom jeziku: Rosa Luxemburg: Pisma iz zatvora. Prevela Vera Georgijević, Zagreb 1951.