Ukoliko se praksa shvata kao puka primena teorijskih uvida, jasno je da je nešto već odavno promašeno. Vreme supremacije teorije, teorijske avangarde ili intelektualnog vođstva je prošlo. Međutim, što se tiče antiteorijske pozicije, tu bi trebalo ponoviti Adornovo pitanje: da li čisto neposredan otpor može da bude ekifasan u društvu realnih apstrakcija, tj. u društvu najveće posredovanosti?