Iz uvoda:
Novinar i pisac Kristijan Bernadak (Christian Bernadac), u jednoj od prvih obimnijih studija posvećenih genocidu nad Romima, predstavlja svedočenja dve preživele logorašice, jer, kako kaže, Sabirajući pojedine priče i radove o deportaciji, došao sam do zaključka da su Rome izbjegavali svi predstavnici deportiranih naroda, njih oko trideset i dva ili trideset i pet. Da bismo se u to uvjerili, dovoljno je navesti neke od rijetkih rečenica koje su im preživjeli posvetili u svojim ispovijestima. „Ciganke, prljave kradljivice, kukavice nad kukavicama, cmizdravice pune gamadi...“, „Krdo boema odvratno prljave, neznalice, kradljivice...“, „Jedan visoki Ciganin, kradljivac i lažljivac: kao i ostalima njegove rase bio mu je dovoljan jedan mig esesovca da postane ubojica...“.
Autor, u sledećim pasusima, priznaje veliko razočaranje koje je osetio kad je primetio da i pisci, univerzitetski profesori i sveštenici, iz raznih zemalja, dele iste misli, citirajući nekoliko njihovih izjava iz posleratnog perioda. Takođe, zastrašujuće je bilo saznanje da je pokolj Roma ignorisan. „Kako je to moguće, zaboraviti sve te žrtve, izbrisati ih iz sećanja?“, pita sebe i druge.
Odgovor, naravno, nije jednostavan, ali ipak treba priznati da su od tog trenutka, a naročito poslednjih godina, uloženi brojni napori kako bi se genocid nad Romima u Drugom svetskom ratu konačno oteo kandžama zaborava. Nezaobilazni radovi, u tom smislu, jesu prva značajna publikacija o stradanju Roma, koja se pojavila u Velikoj Britaniji davne 1972. godine pod naslovom "The destiny of Europe’s Gypsies", kao i knjiga "Rassenutopie und Genozid. Die nationalsozialistische „Lösung der Zigeunerfrage“, po rečima jednog od najuticajnijih eksperata pitanja Roma u Drugom svetskom ratu Gilada Margalita, najznačajnije delo o genocidu nad Romima.
U duhu „borbe protiv zaborava“, treba shvatiti tekst koji stoji pred čitaocem.
