Publikacija koja se nalazi pred vama nastala je tokom dvogodišnjeg rada grupe aktivistkinja i aktivista, istraživačica i istraživača okupljenih oko Centra za politike emancipacije na projektu «Ka levoj alternativi».
Želeli smo da uvežemo akademski i iskustveni nivo, olabavimo rigidnu formu akademskih istraživanja I učinimo teorijske uvide prijemčivije široj javnosti. Tokom rada na publikaciji održano je nekoliko javnih preliminarnih prikaza nalaza i obavljeno nekoliko razgovora sa zdravstvenim radnicama i radnicima iz različitih krajeva Srbije. U prvom delu rada dat je kratak pregled sistemskih promena uz uvođenje ključnih teorijskih pojmova. U nastavku smo adresirali najčešće mitove i ideološke mantre u vezi sa širim sistemskim promenama, jer sektor zdravstva ne funkcioniše u vakuumu i važno je razumeti na koji način je povezano sa ostalim sferama. Posebno je istaknut uticaj mera štednje na zdravstvo: predstavljajući evropsko iskustvo želeli smo da razvejemo ideju da je u «razvijenoj Evropi» situacija nužno bolja kao i da ukažemo na to da su neoliberalne politike zadale velike udarce i drugim evropskim zemljama.
Sledeći njihov primer, iako drugačijim tempom, Srbija je prihvatanjem neoliberalnog modela doprinela dodatnom urušavanju zdravstvenog sistema i dodatno povećala zdravstvene rizike po stanovništvo. Pored statističkih pokazatelja do kojih su došla domaća i strana istraživanja, predstavili smo i zabeležene stavove zdravstvenog osoblja i korisnika zdravstvenih usluga.
Pored predstavljenih statistika, trendova i teorijskih objašnjena ponuđen je narativ koji ovakvu situaciju smešta u domaću postsocijalističku svakodnevicu. Uz svest da se nijedan sektor ne može popravljati parcijalno, bilo nam je važno da istaknemo međupovezanosti sa drugim važnim činiocima i politički pozicioniramo zahtev za odbranom zdravstva kao deo korenitih sistemskih promena. Odbijajući ideju o «apolitičnom» menadžerskom pristupu čije efekte upravo trpimo na svojoj koži, želimo da podaci, iskustva, preporuke i zahtevi izneti u ovoj publikaciji, koji nisu iscrpni i finalni, budu shvaćeni i korišćeni kao deo šire političke borbe za pravednije društvo. Razgovore koje smo obavili sa zdravstvenim osobljem nije bilo moguće sistematično predstaviti, s obzirom na veliki strah da se javno govori o uslovima rada, tako da smo dobijene informacije uvrstili u liste predloga i zahteva za menjanje aktuelnog reda stvari i uspostavljanje održivog i humanog sistema zdravstvene zaštite.
Na kraju rada, ponuđen je uvid u listu prava koja bi trebalo da imamo shodno tome na šta se Srbija sve obavezala, a što u praksi ne poštuje. Time nismo želeli ostaviti dojam da je glavni problem odsustvo toliko zazivane «pravne države», već da je parvo na zdravstvo i zdravo okruženje, nemoguće potpuno ostvariti u sistemu čija je logika da juri ka maksimizaciji profita, a ne maksimizaciji kolektivne ljudske dobrobiti – jer se ta dva međusobno isključuju. To naravno ne znači da ne treba državu pozivati na odgovornost i zahtevati politike koje će nam zaista i omogućiti poštovanje tih prava. Na samom kraju se nalazi kratak pregled zdravstvenog sistema: njegova struktura, pravni okvir i podsetnik koje su nam mogućnosti za minimalnu borbu u ovako zadatom okviru kada je reč o pristupu zdravstvenim uslugama.
U ovoj publikaciji nećete naći recept za rešavanje mapiranih problema, jer niti ga ima, niti je na maloj grupi da ga stvori. Takođe nećete naći ni izlizane lamente i «ocene» po kojima je Srbija intrinzično nesposobna da upravlja javnim sektorom, pa time i zdravstvenim sistemom. Ova publikacija umesto toga ukazuje na sistemske neoliberalne procese iz kojih Srbija nije mogla biti izostavljena u datoj političko-ekonomskoj konstelaciji snaga. Naslanjajući se na višegodišnje rasprave, analize, proteste i zagovaranja levo orijentisanih organizacija i kolektiva, ova publikacija daje mali doprinos za zajedničko promišljanje kuda dalje sa sindikatima u zdravstvu i zainteresovanom zajednicom.