¡NO PASARÁN!

OSAMDESET GODINA INTERNACIONALNIH BRIGADA

Autor: Milo Petrović

Ove godine navršilo se osamdeset godina od početka Španskog građanskog rata, a 22. oktobra navršava se isto toliko godina od osnivanja internacionalnih brigada. Španski rat bio je prolog, uvod u Drugi svetski rat; u Španiji su se tada, po prvi put, direktno sukobili međunarodni (i nacionalni španski) fašizam i snage koje će u otporu planetarnom projektu fašističke dominacije, uz svu ideološku raznolikost, poneti ime snaga antifašizma i demokratije. U odbrani Španske republike učestvovalo je 35.000-40.000 interbrigadista-dobrovoljaca slobode iz više od pedeset zemalja. U tom, istorijski jedinstvenom pokretu međunarodne solidarnosti našlo se preko 1750 dobrovoljaca iz tadašnje Jugoslavije. Ta bitka je u Španiji tada izgubljena, Španija je završila u diktaturi koja je potrajala gotovo 40 godina, a svet je, ni 23 godine po okončanju Prvog svetskog rata, doživeo novi veliki svetski sukob. Nije prošlo ni pola godine od sloma Španske republike, a fašizam je krenuo u novu, smrtonosnu avanturu, u novi veliki rat koji je doneo svetu nezamisliva ljudska stradanja i materijalna razaranja da bi, tek šest godina posle, i fašizam bio slomljen zajedničkim naporom svetske antifašističke koalicije čiji su integralni deo bili pokreti otpora u okupiranim zemljama, među kojima je istaknuto mesto izborio Narodnooslobodilački pokret naroda Jugoslavije.

Za mnoge dobrovoljce, kako iz Jugoslavije, tako i iz drugih delova sveta, može se reći da su, uzimajući u obzir podatke iz njihovih ličnih biografija, doživeli poraze, ne samo u Španiji, već i u svojim matičnim zemljama posle Drugog svetskog, u staljinističkim čistkama i makartijevskim progonima iznova podeljenog sveta. Pa ipak, Gregorio Moran ima pravo kada kaže da su borci internacionalnih brigada »pobednici svih poraza«. Zašto? Pa zato što su ušli u istoriju i kolektivno (među)narodno pamćenje kao simboli bezostatnog žrtvovanja za svoje i, istovremeno, univerzalne ljudske ideale i vrednosti. A kako ti ideali ‒ sloboda, socijalna jednakost i bratstvo među ljudima i narodima ‒ ni danas, 80 godina posle španske avanture, nisu dosegnuti, sećanje na to vreme i njegove aktere ima i u današnjem svetu, kojim dominira dogma neoliberalizma, osvešćujuću i mobilizacijsku vrednost. Pre nekoliko meseci, upravo u Madridu, Janis Varufakis je pozvao na »formiranje novih internacionalnih brigada« u borbi za jednu novu, uistinu demokratsku Evropu. Reč je, naravno, o reafirmaciji ideje međunarodne solidarnosti, kao suštinskoj potrebi i ključnom sastojku koji moraju da poseduju pokreti u današnjim socijalnim i političkim bitkama ako žele da optimizuju svoje šanse za uspeh.

Na tragu redukcionističkog, pseudo-kritičkog i negacionističkog čitanja odnosno novog ispisivanja istorije, i sudbine pokreta koji su došli na vlast na talasu pobede nad fašizmom i u antikolonijalnoj revoluciji, stigmatizovana je ideja radikalnog preustrojstva sistema zasnovanog na socijalnim i ekonomskim nejednakostima, sa egoizmom i profitom kao pogonskim gorivom, jer se taj sistem predstavlja kao uslov i modus sveukupnog napretka. Građani trpe posledice politike koja od njih zahteva nova lišavanja, smanjivanje i ukidanje socijalne funkcije države, ›liberalizovanje‹ radnog zakonodavstva, produženje vremena rada i smanjivanje zarada..., a zauzvrat im se obećava da će to sve, u jednoj neodređenoj budućnosti dati dobre rezultate. Na delu je uklanjanje demokratije iz ekonomije sa jedne, i merkantilizacija politike, sa druge strane.

Neoliberalni model, u inače neravnopravnoj globalizovanoj ekonomskoj i finansijskoj utakmici, u bespoštednoj trci za što bržim i većim profitom doveo je do svetske ekonomske krize koju prati enormni porast nejednakosti među državama, regijama i, pre svega, među građanima.
U tom smislu, pogled usmeren prema događajima iz prošlosti, pomaže da ne samo bolje i potpunije razumemo prošla zbivanja, već i da tačnije identifikujemo i bolje razumemo sadašnje konflikte, budući da oni u sebi nose dimenziju onoga što se može imenovati i kao još u nama živeća, neprevladana prošlost. Jednom rečju, samo u tom (dijalektičkom) suočavanju prošlosti i sadašnjosti, u neprestanom pomeranju, izmeni perspektive, dolazimo u poziciju da iz prošlosti bolje razumevamo sadašnjost, kao i da iz perspektive sadašnjosti bolje razumevamo i tumačimo prošlost.

Kada je o Španskom građanskom ratu reč, pored nesporne činjenice da se tu radilo o prvom oružanom otporu fašizmu, nikako se, u prilici kao što ova, ne bi smela da potisne, gurne u drugi plan ili sasvim zaobiđe – kako se to danas na raznim stranama čini, pa čak i od nekih koji navodno baštine tu borbu i njene ideale – rasprava o socijalnom sadržaju i aspiracijama branilaca Republike i boraca protiv fašizma. Za mnoge od njegovih učesnika, Španski građanski rat bio je dugo snevani »juriš na nebo«, »španska praskozorja« (Nikoliš) su za mnoge španske i »inostrane« borce, značila da se oni u Španiji ne bore samo protiv fašizma, već i za uspostavljanje jednog radikalno drugačijeg, pravednijeg društva, utemeljenog na socijalnoj jednakosti i solidarnosti, a ne na profitu i eksploataciji. Bez te dimenzije teško bi bilo objasniti veličinu i širinu međunarodne solidarnosti u odbrani Španske Republike.

Sve su to razlozi, a ima ih još, zbog kojih Udruženje Španski borci 1936-1939 smatra društveno važnim da se obeleži ova svetski značajna godišnjica; stoga se njeno obeležavanje ne može niti sme da svede samo na komemorativno odavanje priznanja jugoslovenskim dobrovoljcima i njihovim saborcima iz sveta. Čuvati živim sećanje na međunarodnu solidarnost i učešće jugoslovenskih dobrovoljaca u odbrani Španske republike znači ukazivati na tačke dodira, kontinuiteta između ondašnjih i današnjih borbi, ili, drugačije rečeno, stavljati u prvi plan pitanja koja se tiču naše sadašnjosti, a koja su bila na dnevnom redu i pre osamdeset godina.

To je inspirativna i sadržinska osnova ovog Programa koji realizujemo u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom, Institutom Servantes, Udruženjem Arhiv rata iznanstva - AGE iz Madrida, Nacionalnim arhivom Katalonije, uz veliku i svakovrsnu podršku regionalne kancelarije Rosa-Luxemburg-Stiftung-a u Beogradu bez koje ovaj projekat, u ovim dimenzijama, ne bi bio moguć.

Celi program manifestacije koja traje od 19. do 26. oktobra objavljujemo uskoro.

Tags: Istorija, Revizionizam, Socijalizam

News

06.09.2016.
|
Bamberg
|
Rosa Luxemburg Stiftung
Von Bamberg bis Belgrad: von wegen sicher!
Bericht vom Protestcamp gegen ein Abschiebelager in Bamberg
Monatelang plante ein breites Bündnis aus linken, antirassistischen Organisationen ein Protestcamp gegen ein sogenanntes Abschiebelager vom 4. bis 7. August in Bamberg. Der Kurt Eisner Verein – Rosa Luxemburg Stiftung Bayern beteiligte sich in der Form eines umfangreichen Veranstaltungsprogramms an dem antirassistischen Camp. Zwar hat die Stadt Bamberg durch eine Blockadehaltung und zahlreiche Einschränkungen das Protestcamp in der ursprünglich geplanten Form verhindert, dennoch fanden die Proteste und auch das Bildungsprogramm in kleinerem Umfang statt.
Tags: EU, Migracija, Romi

06.09.2016.
|
Bamberg
|
Rosa Luxemburg Stiftung
Von Bamberg bis Belgrad: von wegen sicher!
Bericht vom Protestcamp gegen ein Abschiebelager in Bamberg
Monatelang plante ein breites Bündnis aus linken, antirassistischen Organisationen ein Protestcamp gegen ein sogenanntes Abschiebelager vom 4. bis 7. August in Bamberg. Der Kurt Eisner Verein – Rosa Luxemburg Stiftung Bayern beteiligte sich in der Form eines umfangreichen Veranstaltungsprogramms an dem antirassistischen Camp. Zwar hat die Stadt Bamberg durch eine Blockadehaltung und zahlreiche Einschränkungen das Protestcamp in der ursprünglich geplanten Form verhindert, dennoch fanden die Proteste und auch das Bildungsprogramm in kleinerem Umfang statt.
Tags: EU, Migracija, Romi

01.08.2016.
|
Institute for Critique and Social Emancipation
For the workers, for society!
Report on workers rights in Albania
During the last 25 years, the term »worker« - along with all the great importance, difficulties and the problematics inherited in it – has been disappearing from public discourse and political attention of interchanging governments.

01.08.2016.
|
LiZe Regensburg, Dahlienweg 2A
|
Rosa Luxemburg Stiftung
Von wegen Sicher
Veranstaltung zur Situation in den vermeintlich sicheren Herkunftsstaaten
Nachdem Bundestag und Bundesrat die Länder des Balkans zu sicheren Herkunftsstaaten erklärt haben, werden nicht nur AsylbewerberInnen aus diesen Ländern, viele von ihnen Roma, als AntragstellerInnen zweiter Klasse behandelt.
Tags: EU, Migracija, Romi

12.07.2016.
|
Ohrid, Macedonia
|
Institute for Social Sciences and Humanities
Building Blocks for the Left
Regional Political Forum on Marxist Theory and Practice in the Southeast Europe
The period after the disappointment from SYRIZA's government and the (re)enacting of the debates on the level of intervention, European or national, that new socialist strategies should concentrate, was ruptured by the ›Brexit‹ with a deeper debate on the very position of the Left towards the European Union.
Tags: Alternative, Feminizam, Politika, Socijalizam

22.06.2016.
|
Zagreb, Hrvatska
|
BLOK - Local Base for Cultural Refreshment
KARTOGRAFIJA OTPORA
Simbolički, na Dan antifašističke borbe, objavljujemo web-stranicu Kartografija otpora, na kojoj je predstavljen dio mikrohistorije pokreta otpora u Zagrebu 1941-45.
Tags: Istorija, Kultura, Revizionizam, Socijalizam