Autor: Milo Petrović

Ove godine navršilo se osamdeset godina od početka Španskog građanskog rata, a 22. oktobra navršava se isto toliko godina od osnivanja internacionalnih brigada. Španski rat bio je prolog, uvod u Drugi svetski rat; u Španiji su se tada, po prvi put, direktno sukobili međunarodni (i nacionalni španski) fašizam i snage koje će u otporu planetarnom projektu fašističke dominacije, uz svu ideološku raznolikost, poneti ime snaga antifašizma i demokratije. U odbrani Španske republike učestvovalo je 35.000-40.000 interbrigadista-dobrovoljaca slobode iz više od pedeset zemalja. U tom, istorijski jedinstvenom pokretu međunarodne solidarnosti našlo se preko 1750 dobrovoljaca iz tadašnje Jugoslavije. Ta bitka je u Španiji tada izgubljena, Španija je završila u diktaturi koja je potrajala gotovo 40 godina, a svet je, ni 23 godine po okončanju Prvog svetskog rata, doživeo novi veliki svetski sukob. Nije prošlo ni pola godine od sloma Španske republike, a fašizam je krenuo u novu, smrtonosnu avanturu, u novi veliki rat koji je doneo svetu nezamisliva ljudska stradanja i materijalna razaranja da bi, tek šest godina posle, i fašizam bio slomljen zajedničkim naporom svetske antifašističke koalicije čiji su integralni deo bili pokreti otpora u okupiranim zemljama, među kojima je istaknuto mesto izborio Narodnooslobodilački pokret naroda Jugoslavije.

Za mnoge dobrovoljce, kako iz Jugoslavije, tako i iz drugih delova sveta, može se reći da su, uzimajući u obzir podatke iz njihovih ličnih biografija, doživeli poraze, ne samo u Španiji, već i u svojim matičnim zemljama posle Drugog svetskog, u staljinističkim čistkama i makartijevskim progonima iznova podeljenog sveta. Pa ipak, Gregorio Moran ima pravo kada kaže da su borci internacionalnih brigada »pobednici svih poraza«. Zašto? Pa zato što su ušli u istoriju i kolektivno (među)narodno pamćenje kao simboli bezostatnog žrtvovanja za svoje i, istovremeno, univerzalne ljudske ideale i vrednosti. A kako ti ideali ‒ sloboda, socijalna jednakost i bratstvo među ljudima i narodima ‒ ni danas, 80 godina posle španske avanture, nisu dosegnuti, sećanje na to vreme i njegove aktere ima i u današnjem svetu, kojim dominira dogma neoliberalizma, osvešćujuću i mobilizacijsku vrednost. Pre nekoliko meseci, upravo u Madridu, Janis Varufakis je pozvao  na »formiranje novih internacionalnih brigada« u borbi za jednu novu, uistinu demokratsku Evropu. Reč je, naravno, o reafirmaciji ideje međunarodne solidarnosti, kao suštinskoj potrebi i ključnom sastojku koji moraju da poseduju pokreti u današnjim socijalnim i političkim bitkama ako žele da optimizuju svoje šanse za uspeh.

Na tragu redukcionističkog, pseudo-kritičkog i negacionističkog čitanja odnosno novog ispisivanja istorije, i sudbine pokreta koji su došli na vlast na talasu pobede nad fašizmom i u antikolonijalnoj revoluciji, stigmatizovana je ideja radikalnog preustrojstva sistema zasnovanog na socijalnim i ekonomskim nejednakostima, sa egoizmom i profitom kao pogonskim gorivom, jer se taj sistem predstavlja kao uslov i modus sveukupnog napretka. Građani trpe posledice politike koja od njih zahteva nova lišavanja,  smanjivanje i ukidanje socijalne funkcije države, ›liberalizovanje‹ radnog zakonodavstva, produženje vremena rada i smanjivanje zarada..., a zauzvrat im se obećava da će to sve, u jednoj neodređenoj budućnosti dati dobre rezultate. Na delu je uklanjanje demokratije iz ekonomije sa jedne, i merkantilizacija politike, sa druge strane.

Neoliberalni model, u inače neravnopravnoj globalizovanoj ekonomskoj i finansijskoj utakmici, u bespoštednoj trci za što bržim i većim profitom doveo je do svetske ekonomske krize koju prati enormni porast nejednakosti među državama, regijama i, pre svega, među građanima.
U tom smislu, pogled usmeren prema događajima iz prošlosti, pomaže da ne samo bolje i potpunije razumemo prošla zbivanja, već i da tačnije identifikujemo i bolje razumemo sadašnje konflikte, budući da oni u sebi nose dimenziju onoga što se može imenovati i kao još u nama živeća, neprevladana prošlost. Jednom rečju, samo u tom (dijalektičkom) suočavanju prošlosti i sadašnjosti, u neprestanom pomeranju, izmeni perspektive, dolazimo u poziciju da iz prošlosti bolje razumevamo sadašnjost, kao i da iz perspektive sadašnjosti bolje razumevamo i tumačimo prošlost.

Kada je o Španskom građanskom ratu reč, pored nesporne činjenice da se tu radilo o prvom oružanom otporu fašizmu, nikako se, u prilici kao što ova, ne  bi smela da potisne, gurne u drugi plan ili sasvim zaobiđe – kako se to danas na raznim stranama čini, pa čak i od nekih koji navodno baštine tu borbu i njene ideale – rasprava o socijalnom sadržaju i aspiracijama branilaca Republike i boraca protiv fašizma. Za mnoge od njegovih učesnika, Španski građanski rat bio je dugo snevani »juriš na nebo«, »španska praskozorja« (Nikoliš) su za mnoge španske i »inostrane« borce, značila da se oni u Španiji ne bore samo protiv fašizma, već i za uspostavljanje jednog radikalno drugačijeg, pravednijeg društva, utemeljenog na socijalnoj jednakosti i solidarnosti, a ne na profitu i eksploataciji. Bez te dimenzije teško bi bilo objasniti veličinu i širinu međunarodne solidarnosti u odbrani Španske Republike.

 Sve su to razlozi, a ima ih još, zbog kojih Udruženje Španski borci 1936-1939 smatra društveno važnim da se obeleži ova svetski značajna godišnjica; stoga se njeno obeležavanje ne može niti sme da svede samo na komemorativno odavanje priznanja jugoslovenskim dobrovoljcima i njihovim saborcima iz sveta. Čuvati živim sećanje na međunarodnu solidarnost i učešće jugoslovenskih dobrovoljaca u odbrani Španske republike znači ukazivati na tačke dodira, kontinuiteta između ondašnjih i današnjih borbi, ili, drugačije rečeno, stavljati u prvi plan pitanja koja se tiču naše sadašnjosti, a koja su bila na dnevnom redu i pre osamdeset godina.

To je inspirativna i sadržinska osnova ovog Programa koji realizujemo u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom, Institutom Servantes, Udruženjem Arhiv rata iznanstva - AGE iz Madrida, Nacionalnim arhivom Katalonije, uz veliku i svakovrsnu podršku regionalne kancelarije Rosa-Luxemburg-Stiftung-a u Beogradu bez koje ovaj projekat, u ovim dimenzijama, ne bi bio moguć.

Celi program manifestacije koja traje od 19. do 26. oktobra objavljujemo uskoro.