21.11.2014
|
Beograd, Srbija
|
Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta
Predstavljanje studije Milovana Pisarija
Akcija je počela ranog jutra, kao i prethodnog dana u Jatagan mali, na Čukarici i u Žarkovu. Oko četiri sata, nemačka vojska je opkolila ceo kraj, nakon čega su žandarmi i policajci išli od kuće do kuće i odvodili muškarce, govoreći da će ići na saslušanje u lokalnu žandarmerijsku stanicu i da će se ubrzo vratiti svojim kućama, ili da će ići na seču drva na Adi. Iako su većinu zatekli dok su još spavali, neki su već znali da će biti odvedeni, verovatno zato što su se vesti o racijama izvršenim prethodnog dana u susednim krajevima proširile i po Marinkovoj bari. U tim haotičnim trenucima, neki su pokušali da se sakriju ispod kreveta ili kod nekog komšije, ali i oni su bili otkriveni ili potkazani i na silu odvedeni”.
(Iz knjige Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta, Beograd 2014)
Postoji jedna zastrašujuća praznina u interesovanjima istoričara koji se bave Drugim svetskim ratom, a to je genocid nad Romima. Ignorisanje teme ujedinjuje, osim retkih izuzetaka, čitave naučne zajednice na Starom kontinentu i šire. Srbija u tome ne predstavlja izuzetak.
O ovom problemu, kao i o istoriji genocida nad Romima u Srbiji za vreme Drugog svetskog rata, govoriće se tokom prezentacije studije Milovana Pisarija "Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta", koja će se održati u sredu 26. novembra 2014. godine u 12 časova u sali Institut za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, Kraljice Natalije 45.
Realizaciju knjige je omogućio Forum za primenjenu istoriju, uz pomoć Fondacije Roza Luksemburg, kancelarija za Jugoistočnu Evropu (Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe).
Milovan Pisarri (1980) doktorirao je istoriju 2011. godine na Univerzitetu u Veneciji. U svom istraživačkom radu bavi se Holokaustom, genocidom nad Romima, antifašizmom, pitanjem civilnog stanovništva pod okupacijom. Objavljuje članke u međunarodnim stručnim časopisima i redovno učestvuje na naučnim skupovima u Srbiji i inostranstvu. Trenutno radi kao nezavisni istoričar.