Piše: Miloš Baković Jadžić

Prvi od dva ovogodišnja sindikalna seminara koja je realizovala kancelarija Rosa Luxemburg Stiftung Jugoistočna Evropa (RLS SEE), uz pomoć grupe saradnika, održan je od 14. do 16. juna, u Banji Vrujci. Fokus prvog seminara je bio na problemima kolektivnog pregovaranja, ali nije zanemaren ni širi kontekst privrednog i političkog ambijenta u Srbiji, regionu i ostatku Evrope.

Pozdravnu reč skupu prvog radnog dana, osim predstavnika RLS SEE, uputio je i predsednik Granskog Sindikata Industrije, Energije i Rudarstva (GS IER) «Nezavisnost» Milorad Panović. Sastav sindikalnih poverenika je najavljivao da će seminar ostvariti relevantan uvid u situaciju radništva industrije u Srbiji – neke od kompanija koje su bile zastupljene: RTB Bor, Prva Iskra, HIP Petrohemija, Eaton Electric, Srpska fabrika stakla, MSK Kikinda, Cooper Tire Kruševac, Norma Grupa Subotica, Krušik Valjevo.

Jutarnje predavanje održao je Ivan Radenković (Udruženje Gerusija), na temu stranih direktnih investicija (SDI). Predstavljena je struktura SDI u Srbiji po sektorima privrede i ukazano na probleme takve sektorske strukture – strane kompanije, banke i drugi ekonomski entiteti su uglavnom orijentisani na uvoz što negativno utiče na platni bilans, likvidnost domaće privrede i suštinski ne doprinosi razvoju ekonomije. Veliki deo SDI se koncentriše na nekoliko visoko profitabilnih aktivnosti: finansijske usluge, trgovinu na malo i telekomunikacije, profesionalne usluge (računovodstvene, revizorske i usluge konsaltinga, usluge istraživanje tržišta, usluge reklamiranja), transport i skladištenje, poslove sa nekretninama. SDI ne doprinose značajno horizontalnom i vertikalnom transferu tehnologije i veština (know-how) u zemlji domaćinu, pogotovu ako se u poslednjih par godina ima u vidu politika privlačenja radno-intenzivnih investicija, kao i to da SDI podstiču uvoz nauštrb izvoza, čime se stvara i perpetuira robni trgovinski deficit, a ne suficit. Kritikovana je i kreditna politika i odnos centralne banke i stranih banaka, kao i problem domaće privredne nelikvidnosti i nedostatka gotovog novca u opticaju kao posledice restriktivne monetarne politike.

Mario Reljanović, profesor Pravnog Fakulteta Univerziteta Union, govorio je o restriktivnom radnom zakonodavstvu i upitnom socijalnom dijalogu u Srbiji, ali i predstavio rad Pravne Klinike koja nudi besplatne pravne savete onima čija su radna prava ugrožena. Usledila je  diskusija koju su obeležile kontroverze socijalnog dijaloga u Srbiji i predstavljanje ideje o sudovima rada, ali i zaključak da srž pravosudnih problema leži u političkim odlukama da se pre svega štite interesi kapitala. Socijalni dijalog, a naročito kolektivno pregovaranje, nisu kompatibilni sa aktuelnim ekonomskim politikama Srbije. Manevarski prostor za sindikalnu borbu je vrlo sužen ukoliko se participacija zaposlenih shvata kao privilegija, a ne kao obaveza; ukoliko se socijalni dijalog, s jedne strane, opstruira od strane države i poslodavaca, a sa druge strane, se iz perspektive sindikata ne posmatra kao prilika za makar iznošenje različitih stavova i mišljenja, već za odbranu partikularnih interesa; i ukoliko se ne može naći način za veću pokrivenost radno angažovanih lica sindikalnim pravima.

Poslepodnevni rad je nastavljen izlaganjem Slađe Kiković, pravnice iz UGS Nezavisnost na temu uspešnog kolektivnog pregovaranja i njegovih zakonskih osnova. Ona je predstavila različite vrste kolektivnih ugovora: opšti (OKV), posebni (granski, po delatnostima), pojedinačni (kod poslodavca), kao i šta znači prošireno dejstvo kolektivnih ugovora. Diskutovalo se i o razlozima nepostojanja OKV u Srbiji, ali i o tendenciji njegovog zanemarivanja u zemljama EU, te o ideološkim i političko-ekonomskim uzrocima takvog stanja.

Sledeća sesija se takođe bavila kolektivnim pregovaranjem, tj. pravnim institutima i ekonomskim pojmovima važnim za uspešno pregovaranje. Zlata Zec, ekonomistkinja i autorka priručnika pod nazivom Socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje: strategije i taktike pregovora o materijalnom i socijalnom položaju zaposlenih govorila je i o pojmu zarade i njenim elementima, kao i o prekarnom radu i problemima koje njegovo širenje stvara u pokušajima kolektivnog pregovaranja.
Čitav naredni radni dan bio je posvećen strategijama i taktikama za uspešno pregovaranje. Uvodna izlaganja je održao ekonomista Zoran Ristić. On je takođe vodio celodnevne radionice, rad u grupama i vežbe koje su obuhvatale razne praktične teme: modele komunikacije, faze procesa kolektivnog pregovaranja, kao i različite pristupe pregovorima, sastav i nadležnosti pregovaračkog odbora, aktivnosti nakon pregovaranja itd.
Petak, 16. jun, bio je poslednji radni dan u Banji Vrujci. O ulozi inspekcije rada u primeni i poštovanju Zakona o radu (ZoR) govorila je Jasmina Maričić, inspektorka rada. Tematizovala je preventivne, kao i represivne mere koje inspekciji stoje na raspolaganju, ali i naglasila problem nepostojanja načina i nadležnosti za izvršenje nekih od potrebnih mera, kao i činjenicu premalog broja zaposlenih u inspekciji, te loših radnih uslova i niskih plata što može da dovede u pitanje nezavisnost i integritet onih koji bi trebalo da štite ionako po radništvo restriktivno radno zakonodavstvo.

Olga Kićanović, pravnica iz Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, zatvorila je ovaj prvi skup. Predstavila je zakonski okvir vansudskog rešavanja radnih sporova, te govorila o problemima mobinga, diskriminacije i instituciji uzbunjivanja. U diskusiji je naglašeno i da sindikati treba da se pripreme za novi ZOR, između ostalog u smislu da će zakonodavci insistirati sve više na postupcima posredovanja, tj. mirnog rešavanja sporova, što može biti veliki izazov za sindikalnu borbu.

Tokom čitavog letnjeg seminara često se ponavljala ideja o potrebi za bližom saradnjom i konkretnijim zajedničkim radom sindikata i dela civilnog sektora koji se bavi problemima sveta rada. To je bila dobra uvertira za jesenji seminar koji se održao u beogradskom hotelu Palace, od 11. do 13. septembra, pod naslovom Sindikati i civilni sektor u perifernoj ekonomiji – problemi i perspektive organizovanja sveta rada.

Seminar je otvoren pozdravnim izlaganjem Krunoslava Stojakovića, direktora RLS SEE, kao i predstavljanjem učesnika i učesnica koji su došli iz Smederevske Palanke, Kikinde, Temerina, Zemuna, Valjeva, Obrenovca i Kragujevca.
Prvu panel diskusiju pod nazivom Radno zakonodavstvo i drugi faktori koji utiču na pregovaračku poziciju sindikata moderirala je Ana Veselinović, programska menadžerka RLS SEE a uvodna izlaganja su održali Mario Reljanović (Union Univerzitet) i Dragica Mišljenović (UGS Nezavisnost). Potom se diskutovalo o izmenama radnog zakonodavstva koja nas očekuju, kao i tendenciji fragmentacije radnog zakonodavstva u našem okruženju i EU. Ocenjeno je da čak i dokumenti poput Evropske povelje o dostojanstvenom radu ne znače mnogo u situaciji opšteg ataka vlasničkih slojeva na životni standard stanovništva diljem kontinenta, kao i da je nužan široki front otpora koji mora biti borben koliko i kreativan.
Utorak, 12. septembar, započet je otvorenom opštom diskusijom koja se bavila prepoznavanjem zajedničkih interesa. Moderator je bio Miloš Baković Jadžić iz Centra za politike emancipacije, a osnovna namera jeste bila ispitati imaju li sindikati i progresivni civilni sektor zajedničke interese i koji bi to interesi bili. Diskutovalo se o tome kakvi su međusobni odnosi zaposlenih u privatnom i javnom sektoru, kao i različitim granama privrede,  kakvi su odnosi između zaposlenih i nezaposlenih, zaposlenih na neodređeno vreme i privremeno i povremeno zaposlenih, te kako pomoći neorganizovanim delovima radništva – kako ih organizovati u sindikate ili druge oblike udruživanja? Tematizovana je i međusindikalna saradnja i saradnja sindikata i nevladinih organizacija. Interesantno je da su pojedini članovi reprezentativnih sindikata zagovarali saradnju i sa formalno nereprezentativnim centralama i sindikatima, ali i predlagali da «sindikati treba da izađu iz preduzeća […] a ne da ih plaćaju poslodavci i država». Čulo se i mišljenje da sindikati u Srbiji ne mogu ostati «politički nevini» te da se moraju direktnije uključiti u politički život po ugledu na levo orijentisane sindikate u ostatku Evrope.

Sledeći panel bio je posvećen Saradnji i koalicijama sindikata i civilnog sektora.  Predstavljena je prvo internacionalna kampanja za poboljšanje radnih uslova u tekstilnoj industriji (Clean Clothes Campaign - CCC) o kojoj su govorili Bojana Tamindžija, koautorka CCC izveštaja za Srbiju i Aleksandar Todić (GS IER Nezavisnost). Kako je upravo tog dana u Srbiji završeno pregovaranje o minimalnoj ceni rada za 2018, o čemu su izvestili pojedini prisutni, dodatni smisao je dobilo kontrastiranje «mimimalca» konceptu Living Wage (dostojanstvena zarada) koji promoviše CCC kampanja, a u koju su na regionalnom nivou uključene i kolege iz Novog Sindikata iz Hrvatske. O saradnji sindikata tekstilne industrije i civilnog sektora u Hrvatskoj govorila je Marija Ćaćić, članica Baze za radničku inicijativu i demokratizaciju, koja je iznela pregršt korisnih komentara i predloga. Takođe je i predstavila značajno iskustvo borbe radnica tekstilnog preduzeća Kamensko iz Zagreba. Vladimir Simović je predstavio kampanju Ko Krade Rad? koju je nakon 1. maja ove godine inicirao Levi Samit Srbije (LSS) i koja je do sada uspela da problematizuje u javnosti nekoliko gorućih tema, pre svega predlog Zakona o dualnom obrazovanju. KKR kampanja je usmerena na generalno tematizovanje srozavanja radničkih prava kroz izmene radnog zakonodavstva, a korene vuče još iz 2014. godine kada se LSS zajedno sa sindikatima suprotstavljao izmenama i dopunama ZoR.

Popodnevnu panel diskusiju je moderirao Krunoslav Stojaković a o sindikatima i medijima i pitanju kako izveštavati o problemima iz sveta rada govorio je Marko Miletić, kourednik web portala Mašina. On je pružio teorijski i konceptualni uvod u problematiku tržišnog poslovanja medija generalno, ali je i dao presek medijske scene u Srbiji. Pažnju je privukla opservacija o posledicama povlačenja države iz medijskog vlasništva – što su nekritički često podržavala i strukovna udruženja i sindikati – cena privatizacije medija u Srbiji je plaćena ulaskom u medijsko vlasništvo domaćih tajkuna i globalnih medijskih korporacija, kao i projektnim finansiranjem medija koje je uvek nesigurno i podložno političkom voluntarizmu. U diskusiji su se razmatrale i mogućnosti saradnje sindikata i nezavisnih medija posvećenih problematizovanju stanja u svetu rada.

Potom su o mogućnostima organizovanja nezaposlenih i prekarne radne snage govorili Dragan Vesić, izvršni sekretar GS IER Nezavisnost i Zoran Vujović, predsednik Samostalnog Sindikata Metalaca Srbije. Istaknuto je da i pored činjenice da statuti oba sindikata predviđaju individualno članstvo, kao i članstvo nezaposlenih, određene promene u smislu pronalaženja načina za suštinsku realizaciju tih mogućnosti jesu potrebne. Pre svega, jačanje koncepta individualnog članstva i promene shvatanja o ulozi sindikata jer je jedno od najvažnijih načela sindikalizma – osećaj solidarnosti i pripadnosti organizaciji – u opasnoj meri deformisano. Takođe, ukazano je na potrebu za promenama u načinu registracije sindikata: organizovanje na nivou grane i/ili delatnosti, a ne preduzeća, pomoglo bi i u problematici sindikalnog organizovanja u sektorima zapošljavanja putem agencijskog rada. U diskusiji se ponovo čulo da je potreban širi sindikalni front, te da sindikati ne smeju biti politički neutralni, niti se povezivati sa anti-radničkim političkim opcijama.

Poslednjeg radnog dana su se u završnoj jutarnjoj diskusiji, koju su moderirali Marko Miletić i Miloš Baković Jadžić, sumirale mogućnosti prevazilaženja strukturne slabosti sindikata kroz sinergije sa civilnim sektorom i medijima. Ponovo se diskutovalo o minimalnoj ceni rada i dostojanstvenoj zaradi, ali i o novim modelima organizovanja te povezivanju sindikata sa problemima lokalnih zajednica koje čine i nezaposleni i neorganizovani. Razmatralo se  promovisanje ideje o sudovima rada i zalagalo za bolju razmenu informacija i jaču saradnju kako među sindikatima tako i između sindikata i civilnog sektora. Teme poput agencijskog rada, izmena ZOR, sve učestalijih deložacija ljudi koji ostaju bez krova nad glavom, ili  najavljivanje privatizacije Poljoprivrednog Kombinata Beograd, jesu teme koje nude priliku za nove saradnje i otvaranje prostora u javnosti za nove politike u službi ljudi, a ne profita.