Autorka: Olga Manojlović-Pintar

Ove godine navršilo se osamdeset godina od početka Španskog rata. Tačno 22. oktobra, navršilo se isto toliko godina od osnivanja Internacionalnih brigada. Španski rat bio je prolog, uvod u Drugi svetski rat; u Španiji su se tada, po prvi put, direktno sukobili međunarodni (i nacionalni španski) fašizam i snage koje će u otporu planetarnom projektu fašističke dominacije, uz svu ideološku raznolikost, poneti ime snaga antifašizma i(li) demokratije. U odbrani Španske republike učestvovalo je preko 35.000 interbrigadista – dobrovoljaca slobode iz više od pedeset zemalja. U tom, istorijski jedinstvenom pokretu međunarodne solidarnosti našlo se preko 1750 dobrovoljaca (prema Avgustu Lešniku i Hervé Lemesle-u, bilo ih je 1912) iz tadašnje Jugoslavije. Bitka u Španiji je tada izgubljena. Španija je završila u diktaturi koja je potrajala gotovo 40 godina, a svet je samo šest meseci kasnije, dakle ni 23 godine od okončanja Prvog svetskog rata, doživeo novi veliki svetski sukob.

Sve ovo je bio povod da se ove godine u Beogradu, uz veliki broj gostiju iz zemlje i Evrope obeleži osam decenija pomenutih zbivanja i velike borbe koja je zauvek izmenila društvenu istoriju ne samo Španije, već i mnogih drugih država. Tokom šest dana, od 19. do 24. oktobra, u prostorima Jugoslovenske kinoteke i Doma kulture Studentski grad održano je preko dvadeset programa u kojima je učestvovalo više od četrdesetoro teoretičara, istoričara/istoričarki, umetnika/umetnica, kritičara i drugih pojedinaca i organizacija koji kroz prizmu ove tematike i danas razmatraju političko-sociološka i ekonomska kretanja. Udruženje »Španski borci 1936-1939« iz Beograda u kontinuitetu povezuje aktere ovih događaja sa savremenim aktivistima i umetnicima kojima su ove teme bliske. Stavljajući u fokus važnost aktuelizacije nekih pitanja i ponovno promatranje događaja iz bliske i dalje prošlosti, Udruženje podseća na univerzalnost određenih pitanja solidarnosti i vrednosti koje je ova borba odlikovala. Tako je nizom programa publika još jednom imala priliku da prisustvuje diskusijama, filmskim projekcijama i drugim programima za koje danas ima malo prostora, ali postaju sve važniji u diskursu novih politika i pokreta.

Program je otvorila izložba »Deca rata« koja je predstavila (dečje) crteže, fotografije, pisma, članke/tekstove i video dokumentaciju o sudbini dece, većinski iz Kantabrije i Baskije ali i iz Madrida, Valensije i Barselone, njih oko 3000, koje je vlada Španske republike evakuisala početkom 1937. u Sovjetski Savez da bi ih zaštitila od ratnih strahota. Posebnu vrednost izložbe je predstavljala činjenica da su njeni neposredni autori upravo ta deca sa čijom nas povešću ona upoznaje. Izložba je otkrila detalje iz njihovog svakodnevnog života i pokazala kako se njihova sudbina protokom vremena menjala. Poraz Republike, novi rat i nemogućnost povratka u rodnu zemlju sve do sredine pedesetih, obeležili su njihovo odrastanje. Povratak u Španiju je, međutim, izazvao nove traume tako da su mnogi od povratnika ponovo izabrali put izbeglištva i vratili se u SSSR. Javnost je pokazala veliko interesovanje i za izložbu »Nedelja Španije, Decembar ‘76, SKC, Beograd, Jugoslavija. Beše nekad« na kojoj su predstavljene fotografije sa manifestacije koja je 1976. godine održana u Beogradu, samo  godinu dana posle smrti Franciska Franka.
 

Posebnu pažnju javnosti su privukle tri tribine u kojima su učestvovali istraživači, teoretičari, političari i aktivisti iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i Španije. Prva tribina pod nazivom Internacionalne brigade u Španskom građanskom ratu i međunarodna solidarnost danas, bavila se pitanjima istorijske ocene i savremene recepcije ideja internacionalizma i antifašizma za koje su se borili dobrovoljci Internacionalnih brigada. U tom je okviru objavljena i studija o jugoslovenskim »Špancima« autora Vjerana Pavlakovića, takođe učesnika tribine. Druga tribina »Kuda ide Španija? Prema novoj tranziciji«, je bila posebno značajna i inspirativna. Učesnici, među njima i Francisco Montenegro, član Podemosa, su debatovali o različitim aspektima savremene političke situacije u Španiji, ekonomskim izazovima, društvenom aktivizmu i nezaobilaznom pitanju Katalonije.

Na završnoj večeri, u subotu 22. oktobra  prikazan je dokumentarni video esej Ivana Mandića, nakon čega su na scenu stupili umetnici iz različitih krajeva Evrope, obeležavajući ovaj veliki jubilej  izvođenjem svevremene Internacionale na više jezika. 

Za mnoge dobrovoljce, kako iz Jugoslavije, tako i iz drugih delova sveta, može se reći da su, uzimajući u obzir podatke iz njihovih ličnih biografija, doživeli poraze, ne samo u Španiji, već i u svojim matičnim zemljama posle Drugog svetskog, u staljinističkim čistkama i makartijevskim progonima iznova podeljenog sveta. Pa ipak, Gregorio Moran ima pravo kada kaže da su borci internacionalnih brigada »pobednici svih poraza«. Zašto? Pa zato što su ušli u istoriju i kolektivno (među)narodno pamćenje kao simboli bezostatnog žrtvovanja za svoje i, istovremeno, univerzalne ljudske ideale i vrednosti. A kako ti ideali: sloboda, socijalna jednakost i bratstvo među ljudima i narodima, ni danas, 80 godina posle španske avanture, nisu dosegnuti, sećanje na to vreme i njegove aktere ima i u današnjem svetu, kojim dominira dogma neoliberalizma, osvešćujuću i mobilizacijsku vrednost. Pre nekoliko meseci, upravo u Madridu, Janis Varufakis je pozvao na »formiranje novih internacionalnih brigada« u borbi za jednu novu, uistinu demokratsku Evropu. Reč je, naravno, o reafirmaciji ideje međunarodne solidarnosti, kao suštinskoj potrebi i ključnom sastojku koji moraju da poseduju pokreti u današnjim socijalnim i političkim bitkama ukoliko žele da optimizuju svoje šanse za uspeh. Te bitke moraju da se vode simultano, na nacionalnom, regionalnom i globalnom planu, nikako odvojeno, jer, svet u kojem mi danas živimo za sada »uspešno« odoleva opasnosti novog globalnog oružanog sukoba poput onog koji je proizveo fašizam, ali su socijalno-ekonomske nejednakosti, netolerancija, sukobi i nasilje na raznim tačkama planete deo svakodnevne istorije čovečanstva i danas, sedamdeset godina posle vojnog slamanja fašizma.

Napomena: Kompletan program dešavanja sa imenima svih učesnika sadržan je u brošuri: No Pasarán 80 godina Internacionalnih brigada koju možete preuzeti kao pdf.