Dve godine nakon Letnje škole „Kriza, odgovori, levica“ u julu 2011. i godinu dana nakon objavljivanja prvog izdanja zbornika čini se da je kriza u Evropi još dublja, a negativne posledice nepreglednije.
U kontekstu sve teže situacije u zemljama evropske periferije (Grčkoj, Španiji, Portugalu i Italiji), u kojima su politike mera štednje najoštrije, vodi se posebna debata oko izlaska iz evrozone. Sa jedne strane su zastupnici opcije napuštanja evrozone, koji argumentuju da je upravo postojanje zajedničke valute među nejednakim evropskim privredama, uz politička ograničenja koje nameće EU, glavna prepreka bilo koje progresivne reforme, pa je zato potrebno od nje krenuti. Sa druge strane je struja koja polaže nade u rekonstrukciju celokupnog projekta Evropske unije, koja bi onda pružila nadnacionalni institucionalni i politički okvir za primenu radikalnih reformskih mera. Glavna pitanja su pod kojim uslovima i sa kojim posledicama je moguće izvršiti raskid sa neoliberalizmom i kapitalizmom: a) na nivou pojedinačnih ekonomija, uz rizike izolacije borbe i isprva još drastičnijeg pogoršanja socio-ekonomske situacije, ali uz mogućnost suverenog upravljana privredom, ili b) na nadnacionalnom nivou fundamentalno drugačije Evropske unije, otvarajući vrata internacionalizmu.
Drugo izdanje zbornika dopunjujemo delom debate o upravo ovim pitanjima, koja se vodila između Costasa Lapavitsasa, Özlem Onaran i Michela Hussona. Pored toga, činilo nam se zgodnim da objavimo i sažetak Euromemoranduma 2013, kolektivnog rada grupe ekonomista i ekonomistkinja iz cele Evrope, recentne analize krize u EU i, na osnovu nje, predloga konkretnih alternativnih političkih mera. Legitimitet ovom dokumentu dalo je preko 350 evropskih ekonomista i ekonomistkinja i društvenih naučnica i naučnika.
