Najvažniji zakon za oblast rada u Republici Srbiji je Zakon o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), koji je donet 2005. godine, a poslednje izmene i dopune vršene su 2017. godine. Zakon o radu je opšti zakon, što znači da se primenjuje na sve zaposlene na teritoriji RS (domaće i strane državlјane i lica bez državlјanstva), na zaposlene koje je poslodavac iz Srbije uputio na rad u inostranstvo, kao i na zaposlene u svim granama i delatnostima, osim ako zakonom nije drukčije predviđeno. Zakon o radu je sistemski zakon, što znači da su najznačajniji radnopravni instituti obuhvaćeni ovim zakonom, odnosno njime su uređena najvažnija prava, obaveze i odgovornosti iz oblasti rada.

U odnosu na pojedine oblasti rada, delatnosti ili kategorije zaposlenih Zakon o radu nije prvi, već rezervni izvor prava. U tim slučajevima postoji poseban zakon (ili više njih) koji je specijalan u odnosu na Zakon o radu, ima prioritet u primeni, tj. izuzima primenu Zakona o radu. Posebnim zakonom pojedina pitanja iz oblasti rada mogu biti uređena povolјnije ili nepovolјnije za zaposlenog ili drugačije u odnosu na Zakon o radu. Kad je neko pitanje uređeno posebnim zakonom, primenjuje se taj, poseban zakon, a na sva pitanja koja nisu uređena posebnim zakonom, primenjuje se Zakon o radu, kao supsidijaran. Posebnim zakonima uređuju se radni odnosi u državnim organima, organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave, javnim službama, policiji, vojsci i dr., kao i radni odnosi lica koja je poslodavac uputio na rad u inostranstvo. Zakon o radu ne uređuje sve radnopravne institute. Postoje zakoni koji uređuju neko pitanje, temu ili oblast u vezi sa radom, koje nije regulisano Zakonom o radu (zlostavlјanje na radu, štrajk, bezbednost i zdravlјu na radu, socijalno-ekonomski savet, penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje, zapošlјavanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, uzbunjivači, volontiranje i dr.).