Društvene i humanističke nauke, društvena misao i uopšte sve javne socijalne prakse  koje  referišu  na  prošlost  dobijaju,  osobito  u  dramatičnim  i prelomnim  istorijskim  trenucima,  posve  očekivano,  ambivalentnu ulogu  tumača  ali  i  sredstva  legitimacije  novog  stanja.  Postavlja  se, ipak, logično i kompleksno pitanje: kako i zašto se dešava da se ta, uvek  i  svuda ambivalentna  uloga  koju  odnos prema  prošlosti igra u  društvu,  u  pojedinim  manifestacijama  dominantno  svede  na jednu dimenziju – izrazito ideološko-legitimacijsku u odnosu na, u savremenosti, dominantnu ideologiju, čak i po cenu zanemarivanja nekih nepobitno utvrđenih naučnih polazišta i saznanja? Na to pitanje nema jednostavnog ni jedinstvenog odgovora, ali se on svakako mora potražiti  upravo  kroz  istraživanja  i  pokušaje  šire  konceptualizacije njihovih rezultata. Zbornik koji predajemo čitalačkoj publici je, u tom smislu, zajednički napor nekolicine autora da se na to pitanje ponude odgovori,  različitog  stepena  opštosti  ali,  uvereni  smo,  podjednako istoriografski relevantni, čime on zapravo nastoji da delimično ispuni jednu prazninu, kako teorijsko-metodološku, tako i u domenu sasvim konkretnih  istraživačkih  pitanja vezanih  za  različite  manifestacije istorijskog revizionizma.

Autori i autorke: Drago Roksandić, Ranko Končar, Olivera Milosavljević, Đokica Jovanović, Bojan Godeša, Milivoj Bešlin, Milan Radanović, Aleksandar Sekulović, Gordana Stojaković, Dragan Markovina, Aleš Gabrić, Srđan Radović, Nebojša Dragosavac