Budući da voda kao resurs i sektor vode koji tim resursom upravlja, imaju apsolutnu važnost za živote ljudi i reprodukciju društva, pomno praćenje stanja, skretanje pažnje na opasnosti koje se javljaju u ovom domenu i sprovođenje akcija koje u fokus stavljaju dobrobit društva u celini, od visokog su značaja. Ipak, najuticajni akteri u javnoj sferi, poput jakih političkih partija i velikih medijskih kuća, posvećuju premalo ili nimalo pažnje navedenom pitanju. Tek tu i tamo čujemo najave restrikcija vode zbog navodne prevelike potrošnje, ali bez dubljeg ulaženja u pitanje kako se, koliko i za čiji račun voda proizvodi, daljeg razvoja javne infrastrukture, mogućih održivih alternativa trenutnom sistemu vodosnabdevanja, itd. Time se, hotimično ili ne, doprinosi dojmu da pitanje pitke vode počinje u slavini i završava se u odvodnoj cevi. Takvom dojmu, na globalnom nivou, suprotstavlja se iskustvo miliona ljudi koji nemaju pristup dovoljnoj količini vode za piće, iskustva ogromnog broja domaćinstava koja su isključena sa javne vodovodne mreže zbog nemogućnosti plaćanja računa, kao i iskustvo stanovnika svih onih naselja čija je voda lošeg kvaliteta, što je mnogima svakodnevica u Srbiji. No, uz navedena nehumana iskustva koja nas upozoravaju na eksploatatorski karakter dominantnih politika, sve je veći broj raspoloživih korisnih istraživanja iz oblasti voda i, što je veoma važno, svedočimo rastućim aktivnostima organizacija i inicijativa u različitim delovima sveta koje se bore za održivost i dostupnost vode za piće.