Tokom 2014. godine Srbija se reklamirala na CNN-u kao zemlja visoko kvalifikovane i jeftine radne snage. Slično tome, u Skoplju, Makedonija je na bilbordima širom grada reklamirala sebe kao zemlju sa najjeftinijom radnom snagom u Evropi. Obe reklamne kampanje su deo istog neoliberalnog narativa i pokušavaju da ispričaju istu priču. Radnja te priče je jednostavna: jedini način da se post-socijalistička periferna zemlja razvije jeste putem direktnih stranih investicija (DSI). Ali, postoji globalna konkurencija tako da, ako zemlja želi da privuče strane investicije, ona mora biti konkurentna, a konkurentnost se postiže liberalizacijom, deregulacijom i privatizacijom. Poslednjih deceniju i po, državne politike su usmerene ka tom jednom cilju - privlačenju investitora. Posledice postaju sve očiglednije čak i laicima: životni standard se pogoršava, radna prava se smanjuju, radni uslovi postaju sve gori, kao i mogućnosti za planiranje budućnosti. Iako je takmičenje u privlačenju investitora efektivno stvorilo takozvanu trku do dna, periferne post-socijalističke države i dalje primenjuju iste politike. Jedan od razloga za nastavljanje pomenutih politika jeste dominantni diskurs koji se može sažeti u čuvenu izjavu Margaret Tačer - ne postoji alternativa.
 
U tom kontekstu kancelarija Rosa Luxemburg Stiftung za Jugoistočnu Evropu je organizovala trodnevnu radionicu pod naslovom Radni uslovi u transnacionalnim kompanijama u Jugoistočnoj Evropi, sa namerom da se kritički preispitaju efekti neoliberalnih politika centriranih oko DSI na radne uslove, radna prava i društveni razvoj i da se pruže politički i ekonomski argumente za osporavanje takvih politika. Radionica se održala od 23. do 25. septembra u Beogradu. Na jednom mestu su se okupili/e različiti istraživači/ce, sindikalci/ke, radnici/ce, i aktivisti/kinje iz Austrije, Nemačke, Makedonije i Srbije, u cilju razmene iskustava i pružanja korisnih teoretskih i praktičnih uvida svim učesnicima/cama.
 
Radionica je počela kritičkim preispitivanjem koncepta razvoja zasnovanog na DSI koji je predstavila Štefani Hirtgen (Stefanie Hürtgen) sa Univerziteta u Salcburgu. Naglašavajući lažna obećanja modela zasnovanog na DSI, predstavila je koncept strukturne heterogenosti koji opisuje efekte tog modela: iako makroekonomski podaci mogu pokazivati pozitivne trendove, i iako su post-socijalističke zemlje integrisane u globalnu proizvodnju, razvoj zasnovan na DSI je proizveo ogromnu socijalnu i regionalnu fragmentaciju. Ukratko, strukturna heterogenost objašnjava kako su siromaštvo, socijalna i regionalna fragmentacija posledice ovog razvojnog modela. Ivan Radenković (Kolektiv Gerusija, Novi Sad) je predstavio nalaze do kojih je došao u svojoj studiji slučaja razvoja baziranog na DSI u Srbiji. Naglasio je da se njegovi nalazi podudaraju sa istraživanjem koje je predstavila Štefani Hirtgen, te da uprkos suptilnim razlikama između zemalja, strukturnih razlika nema. Statistika pokazuje pozitivne makroekonomske trendove, ali oni nisu u korelaciji sa drugim indikatorima kao što su nivo zaposlenosti ili nivo zarada koji pokazuju trend pada. Njegovi nalazi pokazuju da se investicije u Srbiji vrše primarno u oblastima radno-intenzivne industrije zbog visoke stope nezaposlenosti koja održava zarade niskim. Ovi nalazi su otvorili pitanje o mogućnosti organizovanja sindikata na međunarodnom nivou u cilju suprotstavljanja transnacionalnom kapitalu. Tomas Sablovski (Thomas Sablowski) iz fondacije Rosa Luxemburg se osvrnuo na ovu temu predstavljanjem posledica koje je restrukturiranje proizvodnje imalo na radnike/ce, ali i primerima transnacionalnog radničkog organizovanja. U diskusiji koja je usledila učesnici su se složili da postoji potreba za reformisanjem tradicionalnih struktura sindikata koje su zasnovane na institucijama nacionalnih država.
 
Mario Reljanović (Union Univerzitet, Beograd) je analizirao posledice zakona o radu usvojenog tokom 2014 godine u Srbiji. Predviđanja vlade u vezi sa novim zakonom o radu su uključivala konvergenciju sa radnim zakonodavstvom EU, rast zaposlenosti i DSI, veću sigurnost i bolju osnovu za kolektivno pregovaranje. Reljanović je istakao da ni jedno od predviđanja nije imalo realni osnov. Zakon o radu ne samo da je uveo niže standarde rada i manja radna prava u poređenju sa zemljama EU, nego je imao i vidljive negativne efekte na visinu plata, realni nivo zaposlenosti i kolektivno pregovaranje, kao i nikakav vidljivi efekat na nivo DSI. Branimir Jovanović (Institut za društvene i humanističke nauke, Skoplje) je ovu analizu dopunio pregledom radnih uslova, radnih prava i DSI u Makedoniji. Primenom politika koje su zasnovane na modelu razvoja baziranog na DSI, Makedonija je izgubila desetine miliona dolara kroz poreske olakšice, kao i davanjem subvencija stranim investitorima. Iako se profiti i izvoz DSI u Makedoniji mere u stotinama miliona evra, oni čine samo 4-5% ukupnog izvoza i manje od 2% BDP-a Makedonije. Štaviše, efekat DSI na ekonomski rast je zanemariv: statistički gledano, 1 denar stranih investicija proizvodi 0.2 denara rasta BDP-a, dok javna investicija istog iznosa proizvodi 1.3 denara rasta BDP-a. A kada je reč o radnim uslovima i radnim pravima, Makedonija ima verovatno najgori standard u Evropi, prema Jovanoviću.
                                   
Sonja Stojadinović i Aneta Smit Guleva, članice Levičarskog pokreta Solidarnost iż Makedonije, i Ivan Radenković (Kolektiv Gerusija, Novi Sad) su predstavili dve paralelne studije slučaja radnih uslova u fabrikama Drekselmajer (Dräxlmaier) u Srbiji i Makedoniji. Obe studije pokazuju kako transnacionalna kompanija eksploatiše jeftinu radnu snagu u obe zemlje kroz minimizaciju plata i disciplinovanje radne snage mobingom i drugim represivnim merama, dok istovremeno prima državne subvencije. Studije slučaja su pokazale modus operandi transnacionalnog kapitala u zemljama koje primenjuju razvojni model baziran na DSI.
 
Dvoje predstavnika sindikata, Mare Ančeva (SIER, Makedonija) i Aleksandar Todić (GSIER Nezavisnost, Srbija) su pružili korisne komentare na prethodne prezentacije sa sindikalne tačke gledišta i potvrdili su ono što je prethodno bilo rečeno. Iz iskustva Mare Ančeve ključni problemi za sindikate proizilaze iz činjenice da su institucije urušene i da država ne sprovodi zakone, tolerišući njihovo kršenje i zloupotrebu. Jedan od gorućih problema sa kojim se sindikati u Makedoniji suočavaju je činjenica da mlada radna snaga nije zainteresovana za aktivno učešće u sindikalnim aktivnostima. Aleksandar Todić je pružio neke uvide o mobingu i zlostavljanju sa kojima se zaposleni suočavaju u kompanijama u kojima ne postoji organizovani sindikat. Ključni problem sa ovim kompanijama je u tome što ljudi koji uopšte pokušaju da naprave sindikat ostaju bez posla, naglasio je Todić. Osim toga, postojeći sindikati, iako imaju informacije o mobingu ili zlostavljanju, obično ne mogu da intervenišu ukoliko nemaju predstavnike u datoj kompaniji. Dodatni problem je i rodno-zasnovana diskriminacija u vidu razlika u primanjima i mobingu.
 
Na osnovu prethodnih analiza funcionisanja transnacionalnih kompanija, sindikalni/e predstavnici/e su diskutovali/e na temu transnacionalnog radničkog organizovanja. Milorad Panović (GSIER Nezavisnost, Srbija) izjavio je da sindikati moraju postati uticajniji, nadajući se da će pristupanje EU stvoriti bolji teren za delanje sindikata. Takođe je naglasio da postoji potreba za boljom saradnjom između sindikata na nacionalnom i internacionalnom nivou. Pece Ristevski (SIER, Makedonija) je istakao značaj međunarodne saradnje, ali je i svedočio o negativnim iskustvima koje je njegov sindikat imao na polju međunarodne saradnje. Najveći problemi na nacionalnom nivou na koje se osvrnuo su vezani za državu (korupcija, političke elite, nefunkcionalne institucije i pravni sistem itd.) i problem nedostatka sindikata u kompanijama koje su nastale kroz greenfield investicije i koje se nalaze u slobodnim zonama. Zoran Mihajlović (SSSS, Srbija) je istakao potrebu za reorganizacijom sindikata u svim zemljama Zapadnog Balkana, uzimajući u obzir da su postojeći sindikati formirani i strukturisani u periodu socijalizma, što je jedan od razloga zbog kojeg imaju problema sa delanjem u neoliberalnom kontekstu. Konačno, Klaus Prignic (Klaus Priegnitz) iz IG Metall-a, Nemačka, predstavio je neke od ideja i praksi IG Metall-a u transnacionalnom organizovanju, između ostalog, Evropske radničke savete, kao i specifične granske organizacione pristupe (npr. u sektoru auto industrije). Prema Prignicovom shvatanju, ključni problem za međunarodno sindikalno organizovanje je nedostatak zakonskog okvira za međunarodne radničke predstavnike. Bez obzira na to, IG Metall podržava stvaranje međunarodne sindikalne mreže i stoji pri stavu da su globalnom tržištu i privredi potrebna globalna pravila.
 
Diskusija koja je usledila se fokusirala na neophodnu transformaciju i reorganizaciju sindikata, međunarodnu saradnju i potrebu da se sarađuje sa drugim društvenim pokretima u cilju privlačenja mladih radnika/ca, izgradnje mreža saveznika i vršenja pritiska na državne institucije. Preduslov za postizanje pomenutih ciljeva je transformacija sindikata. Mnogi učesnici diskusije su istakli da država aktivno radi protiv sindikata koji nisu žuti sindikati. Ovakva situacija čini socijalni dijalog redundantnim s obzirom da institucija dijaloga podrazumeva jednake strane koje u njemu učestvuju, što očigledno nije slučaj. Drugi očigledan problem je postojanje konkurencije između sindikata, što ima ogroman uticaj na mogućnosti organizovanja i na nacionalnom i na međunarodnom nivou. Na nacionalnom nivou, sindikati moraju sarađivati da bi mogli da se efektivno suprotstave neoliberalnim politikama i radnim uslovima koji se pogoršavaju. Ovo je podjednako važno i za međunarodnu saradnju zbog toga što su jaki sindikati na nacionalnom nivou preduslov za jake međunarodne mreže sindikata koje mogu da se suprotstave transnacionalnom kapitalu.
 
Na kraju, bilo je očigledno da su radionice bile odlično prihvaćene od strane učesnika. Ono što je obećavajuće je volja učesnika da nastave ovakvu vrstu razmene. Ovo je bila tek prva radionica, a namera je da se dalje razvija transnacionalna razmena i saradnja da bi se efektivno podržavalo radničko organizovanje i artikulacija radničkih interesa u Evropi.

Autor: Matija Jovanović