Forum Roma Srbije (FRS) u saradnji sa Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe (RLS SEE) je organizovao konferenciju pod nazivom "Romi i artikulacija političkih interesa". Ovaj dvodnevni događaj je realizovan u Beogradu, 31. oktobra i 1. novembra 2015, okupivši oko 60 učesnika, uglavnom domaćih romskih aktivista iz svih krajeva Srbije. Na konferenciji su učestvovali i predstavnici organizacija koje su deo mreže levo orijentisanih organizacija u Srbiji, Levog Samita Srbije, čiji je i Forum Roma Srbije član. Program konferencije sastojao se od predavanja i diskusija koje su imale za cilj unapređenje znanja iz domena političko-ekonomske i socijalne istorije sa fokusom na razmeni mišljenja o aktuelnim socioekonomskim procesima. Pored prenošenja i izgradnje političkog znanja koje se oslanja na leve i antifašističke tradicije, cilj ovog događaja bio je i podsticanje okupljanja romskih aktivista iz različitih krajeva Srbije i njihovu međusobnu saradnju kroz politički aktivizam.

Konferenciju su otvorili predstavnici FRS-a i RLS SEE, Dejan Marković i Vladan Jeremić koji su pomenuli značaj aktivnosti koje je tim FRS-a implementirao tokom prethodnih godina (poput Zajedničke socio-ekonomske platforme) za izgradnju baze za dalji rad na političkom obrazovanju romske zajednice. Jeremić je naveo i druge važne teme vezane za romsku zajednicu iz kojih postaje jasno zašto je potrebno promisliti levu politiku kao mogući odgovor na probleme sa kojima se suočava romska zajednica. U tom kontekstu pomenuta je i tema takozvanih „lažnih azilanata“ i nasilnih deportacija Roma iz zemalja EU. Takođe, efekat mera štednje posebno oseća romska zajednica, a porast desnice na Balkanu i Evropi, ali i drugi negativni međunarodni procesi, na žalost su veoma otežali život romske zajednice u Srbiji i regionu.

Na prvom panelu su govorili predstavnici partije Die Linke, poslanica Evropskog parlamenta Cornelia Ernst i njen asistent Lorenz Krämer kao i Annette Groth, poslanica u nemačkom Bundestagu. Annette Groth je govorila o diskursu tzv. lažnih izbeglica sa zapadnog Balkana, kao i nedavno usvojenom konceptu sigurnih država porekla koji znači ukidanje prava na azil za cele zemlje. To je dovelo do toga da se danas veliki broj ljudi u Nemačkoj plaši deportacije. Partija Die Linke se bori za to da svaki pojedinac treba da dobije priliku da pojedinačno izloži svoju situaciju i da bude individualno tretiran kada traži azil. U skladu sa tim, Die Linke takođe zahteva da se sve readmisije iz država EU stopiraju. Groth je navela i podatke koji ukazuju da su Romi u svim zemljama, pa i u Nemačkoj danas strukturalno diskriminisani. Cornelia Ernst je podelila je svoja iskustva rada kao poslanica u Evropskom parlamentu i Komitetu za građanske slobode, pravdu i unutrašnje poslove (LIBE komitet), u okviru koga se aktivno bavi romskim pitanjem od 2009. godine, kao  i u okviru novoformirane radne grupe koja se bavi antirasizmom i anticiganizmom. Lorenz Krämer je govorio o EU okviru za inkluziju Roma. Naime, 2011. godine Evropska komisija je usvojila EU Framework for National Roma Integration Strategies, fokusirajući se na četiri ključne oblasti: zapošljavanje, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i stanovanje. Na osnovu ovog dokumenta, svaka država članica EU je u obavezi da izradi nacionalnu strategiju, a Evropska komisija vrši nadzor nad implementacijom tog dokumenta. Krämer je istakao da se u strategiji ne govori o rasizmu, a bez prepoznavanja rasizma ne možemo korenito pristupiti rešavanju nagomilanih problema. Nakon kritika levice tokom prethodih godina reč "rasizam" se ponovo pojavljuje u zvaničnim dokumentima. Međutim, Krämer izražava bojazan da će problematika vezana za romska pitanja biti sve niže i niže na agendi Evropske komisije, pogotovo u kontekstu eskalacije problema sa izbeglicama koji dolaze iz Afrike i bliskog Istoka. Kroz dalju diskusiju Krämer je potvrdio da Evropska komisija planira da najveći deo politike vezane za Rome prebaci na zemlje zapadnog Balkana, pogotovo aktuelizovanjem izbegličke krize.

U okiru druge sesije predavanje pod nazivom Globalni otpori neoliberalizmu održao je Igor Štiks, naučni saradnik Univerziteta u Edinburgu, pisac i teoretičar. Štiks je dao opšta objašnjenja fenomena neoliberalizma i neoliberalnih politika, mapiranje problema koje oni nose kao i postojećim i mogućim globalnim a zatim i regionalnim otporima ovim politikama. Zoran Petakov, iz novosadskog Antifa pokreta je govorio o antifašističkom pokretu. On je pojasnio da je fašizam protiv koga se borimo zapravo nastavak liberalizma drugim sredstvima. Počivajući na ideji ekonomskih sloboda koja zanemaruje nejednakosti, onog momenta kada se ta protivrečnost liberalizma dovede do krajnjih granica, a to je u vremenima krize kapitalizma, nastupa fašizam kao poslednja linija odbrane kapitalističkog sistema. Petakov je završio porukom da je antifašizam svakodnevna politička borba. To je univerzalni moralni ideološki politički stav koji svako od nas mora da ima, jer ako se ne suprotstavimo tom zlu danas, sutra će već možda biti kasno. Lidija Vasiljević iz ŽINDOK-a, je održala predavanje o feminističkom pokretu, ukazujući na njegovu slojevitost i kompleksnost, kroz istoriju i danas, u svetu i na ovim prostorima, obraćajući pažnju na njegove tekovine i primenu na savremene probleme. Miloš Baković Jadžić iz Centra za politike emancipacije, održao je predavanje na temu Nova balkanska levica. Posebne reči je bilo o Levom samitu Srbije, koaliciji radničkih kolektiva i progresivnih organizacija civilnog društva koja postoji od 2013. godine. Temelj okupljanja ove koalicije su Solidarni principi. Osnovne izazove i zadatke nove levice u Srbiji, Baković Jadžić je sažeo na sledeći način: 1. Artikulacija i promocija alternativnih političkih predloga za drugačije organizovanje ekonomije i društvenog života; 2. Povezivanje sa drugim progresivnim društvenim grupama i inicijativama sa dovoljno jasnim pozicijama u odnosu na liberalizam i nacionalizam. Otvorila su se pitanja o mogućnostima organizovanja unutar romske zajednice, a zatim i o perspektivama njene saradnje sa novom levicom. Ivan Radenković iz Gerusije je govorio o ekonomskoj demokratiji i socijalizmu. Nijedan koncept ekonomske demokratije ne može uspeti u praktičnom smislu ukoliko se u programsko-političkom smislu ne postave u centar tri konstitutivna elementa: 1) udruživanje sredstava za rad 2) udruživanje samog rada, 3) nadzor nad procesom rada od strane radnika ili neposrednih proizvođača. Povodom Radenkovićevog predavanja, diskutovalo se da li je put za dosezanje demokratskog socijalizma moguć danas na mikronivou, kroz zadruge i kooperative, i kako je proces menjanja društvenih odnosa ka demokratskom socijalizmu uopšte moguć kroz izbore i parlamentarnu borbu.

Božidar Nikolić iz organizacije Romanipen je govorio o romskom pokretu i njegovoj saradnji sa drugim društvenim pokretima. Naime, dosadašnji romski pokreti bili su u stvari pokreti za kulturni identitet Roma. U njemu su značajnu ulogu 1970-ih i 1980-ih, na lokalnom i međunarodnom nivou, odigrali Romi sa naših prostora, međutim tada se nisu bavili političkim rešavanjem statusa romske populacije. Romske partije u Srbiji prvi put ulaze u parlament 2007. godine. Međutim, to je značilo i manipulaciju romskom zajednicom od strane institucija i dominantnih partija kao i sprovođenje raznih programa namenjenih Romima ali bez direktnih benefita za zajednicu. Izazovi sa kojima romska zajednica mora da se suoči danas su neadekvatna i nereprezentativna artikulacija potreba i problema zajednice, nepostojanje političke platforme i političke elite, odnosno pokretača i nosilaca političkih interesa romske zajednice, "oligarhija" u institucijama koje se bave romskim pitanjem, koja ne dozvoljava drugima a pogotovo mladima da se uključe, itd. Nikolić je ukazao na kapacitet zajedničkih aktivnosti mreže koja je okupljena oko aktivnosti Foruma Roma Srbije da preraste u jedan pokret koji bi, zajedno sa drugim društvenim akterima, izmogao načine da politički ostvari zajedničke interese. Istaknuta je važnost da se prostor omogući mladim ljudima, koji svojim znanjem i veštinama mogu da pokrenu zajednicu i naprave promenu za benefite svih. Zoran Pavlović je govorio o učešću Roma u radu državnih institucija i saradnji sa organizacijama civilnog društva. Radeći na poziciji koordinatora za romska pitanja u sklopu gradske uprave Grada Kragujevca od 2006, on je stekao solidno iskustvo u radu sa lokalnom romskom zajednicom koristeći institucionalne mehanizme. Objasnio je koji su najvažniji institucionalni mehanizmi kada je u pitanju inkluzija Roma. Pored institucije koordinatora, u mnogim opštinama u Srbiji postoje pedagoški asistenti i zdravstvene medijatorke kao vrsta institucionalne podrške romskoj porodici na lokalu.

Drugog dana konferencije su mladi romski aktivisti, učesnici programa političke edukacije Foruma Roma Srbije, govorili o konkretnim problemima svoje zajednice i potencijalnim političkim rešenjima. Učesnici iz Kragujevca govorili su o problemima sa kojima se suočava romska zajednica u njihovoj sredini, posebno o pojavi prekarijata. Slađana Miladinović je predstavila posledice procesa privatizacije na romsku zajednicu i druge građane Kragujevca. Negativne posledice privatizacije naterale su romsku zajednicu da se bave poslovima u okviru sive ekonomije. Mnogima od njih je rad na pijaci donosio egzistencijalne uslove, ali izmeštanje pijačnog prostora van gradske zone (što je vezano za jačanje trgovinskih lanaca) osetno je uticalo na njihovo poslovanje. Nadovezujući se na Slađaninu temu, Zoran Pavlović je takođe govorio o pojavi prekarijata koji je u romskoj zajednici prisutan u ogromnoj meri. Veliki broj Roma i Romkinja odlazi na sezonsku berbu malina gde su česti slučajevi eksploatisanja i obezvređivanja rada nadničara. Posledice prekarnog rada trpe i muzičari, pijačni prodavci, a posebno sakupljači sekundarnih sirovina koji rade poslove sa ogromnim posledicama po zdravlje. Oliver Stanković, student iz Novog Sada je pomenuo fenomen institucionalnog rasizma, koji nastoji da održi i opravda nacionalne granice države u nacionalno čistom ključu. Nadovezujući se na Oliverovo izlaganje, Stefan Milosavljević iz Niša govorio je o tome da se u zvaničnim diskursima često priča o tome kako Romi nemaju poverenja u institucije, a u stvari se radi o diskriminaciji od strane institucija. Stefan Milosavljević i Anita Cekić iz Niša predstavili su svoj rad o položaju romske zajednice u svom gradu. Kao volonteri oni rade u romskom naselju Crvena Zvezda, prikupljajući demografske podatke na terenu. To je naselje sa oko 500 stanovnika od kojih najveći broj živi od socijalne pomoći. Robert Kasumović, aktivista i student farmacije iz Niša, u svom izlaganju se fokusirao na problem zastupanja interesa romske zajednice i političku participaciju. Prema njegovom mišljenju, postoji mogućnost da se izvrši veći pritisak na državu vezano za zastupljenost Roma u institucijama o čemu govori činjenica da su druge nacionalne manjine uspele u tome. On je potencirao da uz generalni problem neobrazovanosti, u romskoj zajednici postoji problem političke neobrazovanosti.

Zajednički zaključak konferencije Foruma Roma Srbije je da brojni problemi romske zajednice mogu biti rešavani samo zajedničkim delovanjem i jačanjem novog romskog pokreta koji bi svoju artikulaciju mogao naći u levoj političkoj opciji. Učesnici i učesnice su istakli da budući rad mreže proizašle iż rada Foruma Roma Srbije treba da se kanališe kroz političku platformu levice i u tom smislu najavljene su dalje aktivnosti u pravcu učvršćavanje strukture mreže. Jedna od prvih važnih inicijativa mogla bi biti zauzimanje zajedničkog stava povodom donošenja najvažnijeg dokumenta koji se bavi položajem Roma, a to je Strategija za unapređenje položaja Roma za naredni desetogodišnji period. Ovaj skup je pokazao da za takve inicijative postoji i motivacija i kapacitet, a pozitivna energija i jasan stav ovih ljudi daju nadu da su promene na bolje moguće.