Ljubav na barikadama

Odlomak iz pogovora drugom izdanju

[...]

Tri godine nakon prvog izdanja ove knjige u Srbiji, ali i globalno, neoliberalna kontrarevolucija nastavlja sa uništavanjem paradigme jednakosti. Neoliberalno materinstvo punom parom proizvodi nove »porodične vrednosti«. Novi ideal koji iščitavamo kroz »medijatizovano materinstvo«¹ u Srbiji, postaje zaposlena majka preduzetnica u heteroseksualnoj vezi koja obara rekorde koje je postavila majka Jugovića, dok od države ne traži ništa.² Zadovoljava se simboličkim medaljama za herojska dela. Pored toga što je proaktivna u ekonomskom smislu, paralelno sa brojnim trudnoćama, ona je i aktivan seksualni subjekt. Uvek je doterana i izgleda mlađe nego što njene godine podrazumevaju. Sa druge strane, (desničarski) neoliberalni režimi u celom svetu, a posebno u zemljama periferije, objavljuju rat protiv siromašnih, najčešće samohranih majki koje navodno pljačkaju državu i novac poreskih obveznika uzimanjem dečijeg dodatka i drugih oblika socijalne pomoći. Ove žene se demonizuju i guraju na tržište rada ili u prinudno volontiranje³, što za ishod ima još veću fleksibilizaciju i pogoršanje uslova na već nepodnošljivom robovskom tržištu rada u Srbiji. U ovakvom scenariju nerad se ideološki konstruiše kao najveći neprijatelj sistema, a rad postaje najefikasniji lek protiv socijalnih problema i nemira.⁴ Majke domaćice i majke koje praktikuju intenzivno materinstvo postaju poželjne samo u višim krugovima, gde njihova uloga konstituiše opravdanje vlastitog klasnog položaja kroz mogućnosti koje stvara za potomstvo.

Proizvodnju štedljivih (zaduženih) i radnih (ali ne nužno zaposlenih) subjekata prati i sve veća finansijalizacija svakodnevnog života, koja se ogleda kroz proizvodnju odnosa zasnovanih na transakcijama koje povećavaju naše performanse u svakodnevnom životu. Prijateljstva se sve više svode na interes i razmene koje donose korist zainteresovanim stranama. Sama ljubav sve više postaje prekarni rad kroz prebacivanje tereta reprodukcije na naše bližnje.⁵ Ukupni pritisak hetero-patrijarhalnog, kolonijalnog i rasističkog kapitalizma u pokušaju vlastitog očuvanja proizvodi otuđenje, usamljenost, beskućništvo, različite oblike društvenih margina, stigmatizaciju, istovremeno proizvodeći fizičke i psihičke bolesti, ali proizvodi i akumulaciju besa koji se sve češće ispoljava kroz političko ili revolucionarno materinstvo⁶. Na jednak način kojim otelovljavaju hijerarhije i dominaciju, majke neretko postaju vizionarke i revolucionarke koje pronalaze nove pristupe ekonomiji, društvu, politici.

[...]

Navodi

¹ Angela McRobbie, »Feminism, The Family and the New ›Mediated‹ Maternalism«, New Formations, 80–81, 2013, str. 119–137.
² »Majka hrabrost: Maja ima 35 godina, 10 dece i nikad ne kuka«, Kurir, 06.01.2017.
³ »Vučić napao trudnice i socijalne slučajeve«, Link: www.youtube.com/watch?v=iuAztmDTLiw, 15.10.2016.
⁴ »Vučić: Ne razumem ljude. Deca mogu da rade sa 15 godina a ne kao lenštine sa 25!«, Slobodni Mediji, Link: http://slobodnimediji.com/srbija/novosti/politika/3963-vucic-ne-razumem-ljude-deca-mogu-darade-sa-15-godina-a-ne-kao-lenstine-sa-25
⁵ Emma Dowling, Love’s Labour’s Cost: The Political Economy of Intimacy, Verso Blog, 13.12.2016, Link: www.versobooks.com/blogs/2499-love-s-labour-s-cost-the-political-economy-of-intimacy
⁶ Silvija Federiči, »Subverzija materinstva kao institucije i ponovno promišljanje majčinstva kao radikalne političke prakse«, videti tekst u ovoj knjizi; Alexis Pauline Gumbs, China Martens, Mai’a Williams (ur.), Revolutionary Mothering: Love on the Front Lines, PM Press, Oakland CA, 2016.